Kako da čitate deklaracije kozmetičkih proizvoda (II deo)?

Često se susrećemo sa dilemama naših potrošača pri odabiru sredstava za negu kože kada je reč o sastavu proizvoda. Sastav proizvoda jeste njegova lična karta koja se vidi u deklaraciji. Ipak, malo je onih koji u potpunosti razumeju oznake i nazive koje vide na ambalaži.

Razgovarali smo sa farmaceutima i dodatno istražili temu deklarisanja kozmetičkih proizvoda. Evo šta smo saznali…

4 osnovne stvari koje treba da znate kada čitate deklaracije kozmetičkih proizvoda

 

1.Svaki kozmetički proizvod se sastoji od podloge (baze) i aktivnih principa (vitamin C, hijaluronska kiselina, peptidi, retinol, niacin, drugi vitamini, biljna ulja i maslaci)… Oni su u samom vrhu popisa sastojaka. Što je popis kraći, to je često bolje za našu kožu.

2.Redosled sastojaka je uvek od najzastupljenijeg ka najmanje zastupljenom. To znači da  sastojaka na kraju popisa ima najmanje u proizvodu. Konzervansi, parabeni i fenoksietanol, nisu dozvoljeni u koncentraciji višoj od oko 1% (nisu uopšte dozvoljeni u prirodnoj kozmetici koja ima  sertifikat).

3.U samom vrhu popisa sastojaka obično je voda, ulje ili neka vrsta alkohola. Kvalitetni proizvodi navode i neki od  hidrolata (cvetnih vodica)  ili Aloe veru. Aktivni sastojak preparata zauzima sledeće mesto u popisu, potom biljni ekstrakti ( ulje semenki grožđa, shea butter), antioksidansi (c vitamin, askorbinska kiselina, vit E…) ili  provitamin B5, panthenol kao umirujući sastojci za kožu….

4.Na kraju popisa su konzervansi. Veštački mirisi i parfemi nisu dobro došli na ovom spisku osim ako se radi o prirodnim etarskim uljima.

Kako da znate šta je od sastojaka na deklaraciji kozmetičkog preparata štetno ili potencijalno opasno za vas?

Da li znate šta nikako ne sme da sadrži kozmetički preparat koji ima predznak prirodni? Kako da ih prepoznate, koji sve nazivi se koriste?

1. Formaldehid – ovaj sastojak je dokazano kancerogen, a sadrže ga proizvodi za negu kose i često lakovi za nokte. Nalazi se i pod imenom: formalin, form, lysoform, ili formalith.

2.Parabeni – ovo su jeftini konzervansi, izbegavajte ih u dezodoransima! Sve manje se koriste u kozmetici. Najčešće te ih naći u šamponima, regeneratorima, dezodoransima, losionima, kremama…
Metil i etil parabeni su dozvoljeni u pojedinačnim konc. do 0.4% i ukupnoj konc. do 0.8%, a propil i butil u ukupnoj koncentaciji do 0.19%.

3. Naftni derivati(petrolatum, parafin, vazelin)…. su sumnjivo nezdravi zbog nečistoća/primesa koje sadrže. Dobijaju se u procesu prerade nafte i prolaze nekoliko prečišćavanja da bi se koristili u kozmetici, lekovima ili u proizvodnji hrane.  Dobra osobina im je da  kožu čine mekom jer prave zaštitni film. Proizvođači  zato stavljaju u kreme za lice,  parfeme, kreme  za zaštitu od sunca i šminku. To su tzv. nefiziološki lipidi.

Fiziološki lipidi (holesterol, ceramidi, masne kiseline i njihovi estri) penetriraju dublje i imaju bolji efekat. Mineralna ulja, petrolatum, paraffinum liquidum su emolijensi (nakon aplikacije kožu čine mekom i glatkom) ali prirodni emolijensi kao što su jojobino, ulje slatkog badema, ulje pšeničnih klica ili shea buter imaju dobro emolijentno dejstvo i  prijatninji su za kožu.

4. Phenoxyethanol za ovaj sastojak se sumnja da negativno utiče na zdravlje. Koristi se zbog mirisa u kozmetici i još uvek nije na listi zabranjenih. Međutim, postoji toliko finih etarskih ulja koji  mogu prirodno osvežiti kozmetičke preparate i vratiti nas prirodi.

5.Propylene glycol, PEG, PG – propilen glikol je jedan od omiljenh sastojaka u kozmetičkoj industriji pre svega zbog cene. Ima veliku moć prodiranja u kožu, vezuje za sebe velike količine vode. Nalazi se u dezodoransima, proizvodina za kosu, kremama za samopotamnjivanje,  šminkama. Postoje sumnje da imaju ima neurotoksično dejstvo, a posebno je štetan  ako se svakodnevno koristi. Prirodni glicerin je zdravija alternativa.

6. Sulfati SLS , SLES (Sodium lauryl sulfate, sodium laureth sulfate)

SLS i SLES su najjači iritansi koji se koriste u kozmetičkoj industriji i predstavljaju standard za merenje iritacije svih penećih materija. U koncentraciji od 2.5 % izaziva iritaciju kod većine ljudi. Apsolutno ih treba izbegavati u preparatima za lice i sluzokožu. U niskoj koncentraciji i kombinaciji sa slabijim površinski aktivnim materijama, mogu se tolerisati.

Sulfati SLS , SLES pored toga što isušuju kožu i iritiraju je, mogu uzrokovati alergije i ekceme. Najčešće se nalaze u šamponima (peku oči prilikom pranja), kupkama, pastama za zube, kremama za lice, losionima… Coco-glukozid i natrijum coco-glukozid tartarat su bezbedniji izbor.

Šamponi za kosu sadrže SLS (sodium lauryl sulfate) stvaraju intenzivnu penu i na taj način peru. Međutim, stvaranje pene nije mera sposobnosti dobrog pranja.

7. Alkoholi

Poboljšavua teksturu, rastvarači su, podstiču prodiranje aktivnih supstanci. Lako isparava  i  nosač je mirisnih supstanci. Neki alkoholi  mogu da isušuju kožu (Isopropyl Alkohol), ali nisu ni svi alkoholi isti. Glicerin je recimo alkohol koji odlično zadržava vlagu u koži i sadrže ga mnogi kvalitetni proizvodi.

8. Silikoni

Silikoni su velika grupa jedinjenja, supstance koje daju svilenkast osećaj na koži ali mogu da, „guše“ kožu i pogoduju nastanku akni. U preparatima za kosu sprečavaju mršenje i olakšavaju raščešljavanje. Najčešći silikoni u kozmetici su:  dimethicone “najteži” silikon, “klizav” (česta komponenta barijernih krema, krema za zaštitu od sunca, prajmera i pudera, regeneratora i boja za kosu), amodimethicone, cyclomethicone (isparljivo silikonsko ulje), cyclohexasiloxane i cyclopentasiloxan  kožu čine glatkom i brzo ispare. Phenyl trimethicone je isparljiv silikon, a najčešće se nalazi u dezodoransima. Izbegavajte silikonska ulja kao što su cyclomethicone, dimethicone, dimethiconol. Ona zatvaraju pore na koži, onemogućavaju pravilno disanje kože i kose  sposobnost kože da izbacuje toksine..

Dioxane, kancerogeni sastojak se ne dodaje u preparate, već se može naći u njima kao tehnološki produkt – posledica industrijske proizvodnje kozmetike, posebno  u proizvodima koji pene.

9.Mirisi

Označeni kao “fragrance” ili “perfume”,  mogu biti smesa različitih supstanci  čiji efekat na kožu, u smislu alergija, ne možemo da predvidimo. Eterčna ulja sa mirisom prirode, daleko su zdraviji i opušteniji izbor.

Parfemima i bojama sa oznakama CI 75100-CI 77947 nije mesto u proizvodima za negu lica, čak i na kraju popisa.

ZaštoLOGONA?

Nemački proizvođač kozmetike LOGONA daje na značaju ekološkoj proizvodnji, ekološkom pakovanju kao i da sam proizvod sadrži prirodne sastojke koje potvrđuje sertifikatima koji sada postoje u Evropi: Natrue sertifikat, BDIH sertifikat, oznaku Vegan i Gluten free.

LOGONA kupac već na prvi pogled može da vidi da se radi o prirodnom kozmetičkom proizvodu visokog kvaliteta.

Birajte prirodno!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *